Priče vredne sećanja

Након сукоба у Албанији и непотписивања споразума у Рамбујеу, уследило је бомбардовање СР Југославије од стране НАТО Пакта 1999.године. НАТО је 24.марта у 20:45 започео ваздушне нападе на СР Југославију, који су трајали 78 дана, дакле до 10.јуна текуће године. Последице по људе и животну средину које је оставила НАТО агресија, не могу се тачно измерити, али постоје различите процене.

Према подацима Министарства иностраних послова изведено је око 35 000 напада, којима је на територију СР Југославије бачено око 22 000 t експлозива, а у томе је учествовало око 850 борбених авиона. Поред експлозива лансирано је минимум 152 контејнера са 35 450 касетних бомби, термовизуелних и графитних бомби, чија је употреба забрањена међународним конвенцијама.

На СР Југославију је бачено 13 000 t осиромашеног уранијума. Амерички званичници су признали 11 000 t овог нус-производа уранијума 235, који се користи као гориво у нуклеарним електранама. Око 31 000 пројектила са ориромашеним уранијумом погодило је територију СР Југославије, мада процене Војске Србије су да је та цифра скоро упола већа. На основу ових података простом логиком се може закључити да је количина радијације на гађаном простору јако велика.

Последице по људе

Последице дејства муниције са осиромашеним уранијумом, медицински гледано, деле се на акутне и хроничне. Уранијум путем крви путује кроз све органе и ткива, оштећујући ћелије плућа, костију, бубрега, простате, црева, мозга и може доћи до појаве канцера у тим органима.

Директне последице НАТО бомбардовања по здравље људи, уочене су већ наредне 2000. године.

• ·         1997.године на одељењу пнеумофизиологије косовскомитровачке болнице било је 2,6% оболелих од тумора плућа, а 2000.године тај проценат је порастао на 22%
• ·         Према истом истраживању на урологији је било 1,6% оболелих од тумора, а само годину дана касније, након бомбардовања, десет пута више
• ·         Код 50% тестираних грађана са југа Србије пронађене су промене на хромозомима

Последице по животну средину

Стручњаци су те 1999.године на узорку земљишта измерили зрачење од неколико стотина до чак 235 000 бекерела, што је око 1100 пута веће од доње дефинисане границе.

НАТО бомбардовање допринело је девастацији животне средине, што ће се вероватно осећати у годинама које су пред нама.

Као резултат бомбардовања рафинерија у Новом Саду и Панчеву и складишта горива у Неготину током агресије, Дунавом је пловила нафтна мрља дугачка 15 km и широка 400 m. Познато је да нафта на површини воде спречава доток кисеоника до живог света у њој, што има погубан ефекат по водени свет.

На Национални парк Фрушка Гора бачено је 300-500 разорних бомби и 2 контејнера касетних бомби. Укупно је регистровано 103 кратера. Највише су опустошене шуме китњака, граба и букове шуме са сребрном липом старости преко 100 година.

Директне штете са готово потпуним нестанком популација претрпело је 8 заштићених биљних врста, које се налазе на националној Црвеној листи флоре. На Црвеној листи налазе се угрожене врсте, које су заштићене према критеријумима Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН).

Чињеница је да су авиони који су летели на висини од 10 до 15 километара, где се налази озонски омотач,  допринели његовом оштећењу изнад Балкана. То је проблем са којим се суочава читава планета и глобалног је карактера.

Сви наведени конкретни примери иживљавања НАТО агресора над природом у оквиру граница СР Југославије, примери су и за кршење међународних уговора, које је наша земља ратификовала:

• ·         Хашка конвенција - о забрани или ограничавању бомбардовања из ваздуха, коришћења хемијског оружја и дум-дум метака; о заштити културних добара у случају оружаног сукоба
• ·         Женевска конвенција – о хуманитарним принципима по којима су земље потписнице обавезне да се понашају према непријатељским војницима и цивилима за време ратних сукоба
• ·         Конвенција о заштити културне и природне баштине
• ·         Бечка конвенција – о заштити озонског омотача
• ·         Монтреалски протокол – о супстанцама које оштећују озонски омотач
• ·         Конвенција о забрани употребе одређених убојних средстава

Како нисмо били у могућности да спречимо све што нас је снашло за време НАТО агресије, остаје нам само да покушамо да се носимо са последицама како морамо и можемо. За санирање деградиране животне средине биће потребно много година и много улагања. На првом месту су финансијска средства и воља надлежних да нешто ураде по том питању. А оно што је трајно и заувек изгубљено, можемо да споменемо чешће, макар у необавезним разговорима, јер 2000 недужних цивила и преко 1000 страдалих војника најмање толико заслужују.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Dečak sa "Kamenom iz Rozete"
• Parabeni? Ne, hvala.
• (Не)Милосрдни анђео
• Najveća ekološka katastrofa ikada

• Generalna [3]
• izgubljeno-nađeno [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom