Priče vredne sećanja

Čuli smo različite teorije o svojstvima parabena. U prilog tome da su štetni, ide masovna odluka razvijenih zemalja da se povuku iz upotrebe, makar u preparatima koji imaju direktan kontakt sa potrošačima. Te iste zemlje zabranile su korišćenje parabena u kozmetici za decu do 3 godine, ali kako da se ostali potrošači i potrošači iz nerazvijenih i zemalja u razvoju zaštite od „fantoma“ iz kozmetičke industrije?

Najjednostavnije rečeno, parabeni su konzervansi, tj. supstance koje ne dozvoljavaju razvoj bakterija i gljivica i kada su uslovi za njihov nastanak i razvoj idealni (toplo i vlažno mesto). Zbog ovog korisnog svojstva i niske cene, našli su široku primenu u kozmetici i ishrani. Međutim, bezbednost njihovog korišćenja dovedena je u pitanje poslednjih godina.

Naime, dugogodišnjim izlaganjem kože ovim štetnim konzervansima, javljaju se velike i trajne promene u organizmu. Direktno nanošenje kozmetike sa prisustvom parabena može izazvati kod čoveka različite alergijske reakcije. Primeri su brojni, počev od pojave crvenila na koži, iritacija, osipa, otoka, dermatitisa i ostalih upalnih procesa.

Ono što možda najviše zabrinjava je činjenica da prilikom korišćenja parabena dolazi do hormonskog disbalansa u organizmu, što može biti u direktnoj vezi sa promenama kod neuroloških i reproduktivnih organa, imunološkog sistema, dok neki tvrde da se parabeni pojavljuju i u tkivima kancera. Ovako ozbiljna optužba nije opovrgnuta od strane vodećih stručnjaka iz ove oblasti. Štaviše, u tekstovima dr. Filipe Darbre (Philippa Darbre), profesorke onkologije i istraživača biomolekularne nauke na Reading Univrezitetu u Engleskoj, nailazimo na tvrdnje o uticaju antiperspiranata i dezodoransa sa parabenima, na pojavu kancera dojke kod žena.

Alternativni načini za konzerviranje preparata svakako postoje. To može biti čuvanje u specijalnoj sterilnoj ambalaži, vakuumirano, ili, pak, zamena sintetičkih konzervanasa prirodnim, organskim materijalima. Najpoznatiji prirodni konzervans, koji nema štetnih svojstava i adekvatan je za primenu u kozmetici je pčelinji vosak.

Zbog visokog sadržaja hranljivih materija, zaceljujućeg, antibakterijskog, baktericidnog i antiseptičkog svojstva, sve više se primenjuje u brojnim linijama za negu kože. Pored toga što ostavlja na koži zaštitni film duže vreme, vosak je i štiti od zagađujućih uticaja iz životne sredine i prirodan je preparat za zaštitu kože od sunca i vetra. Zbog zaceljujućeg svojstva koje poseduje, smatra se odličnim za zarastanje oštećene koze, a prisustvo vitamina A obezbeđuje normalan razvoj ćelija. Pčelinji vosak ne zatvara pore, čini kožu mekom, elastičnom i hidriranom, pa koža nakon tretmana istim izgleda mlađe, svežije, a samim tim i lepše.

Da biste izbegli unošenje toksičnih materija u svoj organizam, potrebno je da pažljivo pročitate sastav proizvoda i ukoliko tamo nema supstanci kao što su metil-paraben, etil-paraben, butil-paraben ili propil-paraben, na dobrom ste putu. Prizvođači prirodne i organske kozmetike našli su efikasnu alternativu parabenima, koristeći u svojoj proizvodnji samo materijale koje nam je priroda podarila. Možda bi ta činjenica, uz sve prethodne, mogla da Vam pomogne kada sledeći put budete birali Vaše omiljene kozmetičke proizvode.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Dečak sa "Kamenom iz Rozete"
• Parabeni? Ne, hvala.
• (Не)Милосрдни анђео
• Najveća ekološka katastrofa ikada

• Generalna [3]
• izgubljeno-nađeno [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom